Ударна вест: Брнабићева сменила све директоре јавних предузећа

Од премијерке праву реформу нико не очекује. Она је доведена да слуша, и то одлично ради. Све друго њој је свеједно Након сто дана оклевања, премијерка је данас сменила све директоре јавних предузећа у Србији. Она је истакла да је била нарочито љута због губитака Азотаре, Србијагаса и МСК: „Само Азотара поједе један одсто годишњег повећања пензија. Појели су сваком пензионеру 3.000 динара годишње својим безобразлуком, а то је само једна компанија“, рекла је премијерка, цитирајући Вучићеву изјаву од 30. октобра 2016, из које је закључила да не би требало да лети само директор Азотаре - него сви одреда. За разлику од бившег премијера Вучића, наивнoг и лаковерног, Брнабићеву ти безобразници нису могли да лажу. Сама је проверила билансе, па је на ванредном састанку директорима јавних предузећа поручила да јој не подмећу онај папир који годинама фотокопирају и показују сваком премијеру који се забрине за лоше стање у привреди. Онда их све посмењивала... Могла бих ја још да вам причам шта је даље било, да је ишта од тога било, али кад већ није, нећу више. Неки премијер ће то морати да уради, ако хоћемо раст од четири-пет одсто и просечне плате 600-700 или хиљаду евра месечно... Управо је ту кључ проблема који нас дели од убрзаног раста привреде и животног стандарда: одлуке овде доноси један човек. И ништа се неће променити ако на његово место дође неко ко ће уместо њега кадрирати по јавним предузећима, као што су радили сви који су овде омирисали власт, а сад нам се представљају као спасиоци од Вучића. Уз такву власт, а све су биле такве, нема високог и трајног привредног раста - јер се људи рационално понашају. Зашто млади да уче, кад виде да је довољно да направе печењару и учлане се у владајућу странку, а после тога - небо је граница! Коме овде треба да зна било шта, кад може да фалсификује докторат и сутра, рецимо, отвори сопствени факултет, а свака власт онда запошљава баш његове људе у државну администрацију? Не кажем, Вучић је овде направио историјски искорак у односу на „жуте“: осим знања и струке, ни морал више није важан. Да цитирам прошломесечни наслов из свих новина: „Вучић: Вулин ништа није украо од када је на власти“. Значи ли то, да је лопов само онај који украде до 12:15? И то је најбољи кандидат за министра одбране? Може ли било ко, ко је читао било који шпијунски роман, или макар гледао филм, да замисли на месту шефа БИА човека који се, мртав озбиљан, телепронтује пред ТВ камерама, а да није у питању била нека комедија? Ову фарсу могуће је разрешити - баш преко јавних предузећа. Баш тако, јавним конкурсима. Да оду власници печењара, рођаци, пријатељи, буразери... И да се уведе правило: губитке плаћа нови директор, из свог џепа, а из добитка има право на бонус. Па изволите. Проблем који ће се тада јавити је тај што ће партије на власти изгубити своје богате финансијере. Партије ће им опустети, јер неће моћи да запошљавају где и кога хоће. Хоће ли се тада и правосуђе отргнути од навике да љуби руке сваком владару који се устоличи? Могуће је. Искуства свих земаља која су истргнула јавна предузећа из руку власти показују да је судијама најважније да слушају музику из премијерског кабинета: ако владар токове новца препусти привреди, где им је и место, и судије се враћају струци, барем већина. Од Брнабићеве такву реформу нико не очекује. Она је доведена да слуша, и то одлично ради. Све друго, како сама изјављује, њој је свеједно: „Све ми је једно, најискреније, све ми је једно. Док год имамо резултат, док год можемо да подржимо овакве пројекте, све ми је једно. Нека наноси штету Влади (прича о министру Вулину, да подсетим читаоце), на крају крајева, грађани Србије ће одлучити о томе да ли смо имали резултат или нисмо“, поручила је Брнабићева. Колико год то глупо звучало, не би требало закључити да је у питању глупост. Овде морал није битан, ни стручност, нити било шта. Зашто премијерка да се замара стварима према којима је равнодушна? Да није, не би ту ни минут дуже остала. Зато сам и измислила ову ударну вест, и ставила је у наслов. Макар да се искидате од смеха, кад вам ништа друго не преостаје. Даница Поповић

Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар